Sarajevska legenda - Ivica Osim: Ovo su moji najdraži golovi... (1967)

Oktobar 1967: Domaći bendovi Delfini i Crveni koralji objavljuju svoje ploče "Gloria" i "Napuljska gitara" za belgijsko tržište...

Mišo Kovač snima svoju verziju čuvene "flower power" teme "San Francisco" Skota Mekenzija i u svom stilu izjavljuje: "Ovo je bolje od originala!"...

Ljubav na domaćoj pop sceni: članice ženskog benda Lutke zabavljaju se sa članovima Zlatnih akorda i Kameleona...

Mladi pevač Arsen Dedić prvi put se visoko kotira na top-listama - to je zasluga njegove poletne pesme "Kad bi svi ljudi na svijetu"...

Svoje obrade stranih hitova imaju i Olivera Vučo ("Bosonoga Sendi"), Beti Jurković ("Runolist") i Kvartet 4M ("Zelena trava doma mog")...

Sve to voli da sluša 26-godišnji fudbaler Željezničara - Ivica Osim. Rođeni je Sarajlija, iz mešovitog braka: roditelji majke bili su Poljak i Čehinja, a očevi Slovenac i Nemica.

Sport mu je u krvi: majka je vežbala u "Sokolu" (tj. "Partizanu"), a tata je bio rvač i bokser. Ivica je baš te jeseni postao otac - njegova žena Asima rodila mu je sina Amara, za koga priželjkuje da i on jednoga dana zaigra u "Želji".

Sead i Safet Sušić: Kako je bilo fudbalskoj braći - na istom terenu, u protivničkim ekipama?

Šta osećaju i doživljavaju braća kad se nađu na istom terenu, a u protivničkim ekipama?

Sead i Safet Sušić, igrači Crvene zvezde i Sarajeva, dvaput su imali priliku da novinarima Tempa odgovore na to pitanje:

Prvi članak o njima objavljen je oktobra 1974. ("Na scenu stupaju Sušići!"), a drugi dve godine kasnije, u oktobru 1976. ("Što mi udari brata?!")

Tada su bila aktuelna i sledeća pitanja: hoće li se Miljan Miljanić iz Reala vratiti u Crvenu zvezdu?

Da li će se Muhamed Ali nakon odbrane titule prvaka sveta (protiv Kena Nortona) povući sa ringa? Mogu li mladi splitski teniseri Ostoja i Buljević doseći slavu Pilića i Franulovića?

I najzad - ono što je mučilo domaće poklonike najpopularnijeg sporta: Da li će Jugoslavija uspeti da izbori vizu za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Argentini 1978...

Dejan Savićević, pre i posle Barija: Od podstanara do milionera (1991)

Mart 1991: Crvena zvezda se priprema za odlazak u Drezden, gde je očekuje revanš utakmica sa Dinamom, a Zvezdin mladi fudbaler, i dalje podstanar, otvara vrata svog doma novinarskoj ekipi TV Novosti i pokazuje im gde i kako živi, čemu se nada, kakvi su mu planovi za budućnost.

Supruga Valentina ni tada nije priznavala nijednu drugu utakmicu osim finala u Bariju, dok je sin Vladimir, iako tek prohodao, već počeo da prima prve poduke sa loptom.

Fast forward, nepunu godinu dana kasnije, januar 1992: posle sjajnih partija u dresu crveno-belih, koji su postali evropski i svetski šampioni, Dejan Savićević postaje najskuplji fudbaler sveta, što nagoni cenjenog sportskog novinara Mileta Kosa da analizira Dejino dotadašnje igračko umeće i upita ga ono što interesuje celokupnu jugoslovensku javnost:

"Kako spava momak ispod čijeg jastuka je više od dvadeset miliona dolara?"

Žorž Skrigin, autor nezaboravnih ratnih fotografija: Snimao sam Tita uz svetlost petrolejki (1981)

Maj 1981: Jedna od najslikanijih žena na svetu je prelepa Barbara Bah, koja je u centru pažnje zahvaljujući vezi sa Bitlsom Ringom Starom.

Ponovo se piše i o glumici Džoan Kolins, mada ne zbog neke nove uloge ("Dinastija" još nije ni na vidiku), već zbog toga što je postala modni kreator - u prodaji su farmerke koje je sama kreirala i koje na zadnjem džepu nose njeno cenjeno ime.

O farmerkama se uveliko priča i u Jugoslaviji, najčešće šapatom na graničnom prelazu sa Italijom - naime, posle kratkotrajnog zastoja, uglavnom u interesu "stabilizacije", turističke agencije su ponovo krenule sa omiljenim "šoping" turama do Trsta, gde se pored džinsa najčešće kupuje letnja obuća i kafa.

Daleko od ovih potrošačkih tema, u Jugoslaviji je aktuelno obeležavanje godišnjice Maršalovog odlaska, kao i 40 godina revolucije, što je bio povod razgovora sa čuvenim Žoržom Skriginom, autorom upečatljivih fotografija iz II svetskog rata, od kojih su posebno cenjena dva Titova portreta...

Đorđe Balašević (intervju, 2. deo): Pesma traje dok se ne otpeva (1986)

Prvi deo intervjua (koji je Balašević dao Petru Popoviću avgusta 1986. godine) završen je rečima:

"Nesvrstan sam po pitanju žanra i zato imam problema. Zabavnjaci me ne smatraju za svog, jer ne prihvatam neke njihove šablone, rockeri takođe.

Narodnjak nisam, te sam prinuđen da lebdim u nekom svom prostoru i zbog toga dolazi da mi se tu i tamo nešto uskrati."

U nastavku, Balašević priča o koncertima, objašnjava svoju netrpeljivost prema narodnjacima, ukratko se osvrće na sve pesme sa novog albuma  "Bezdan" i odgovara na pitanje kako sebe zamišlja u starosti... Možda tridesetak godina kasnije?

"Bora ima energiju i bunt koji mu dobro stoji, ali koji ja ne bih mogao da koristim. Džoni je hermetičan u svojim metaforama, suviše je zakulisan, ali jak. Kod Bijelog dugmeta najlepše pesme je napisao Duško Trifunović, mada Goran ima svoje karakteristične slike, tu svoju poeziju koja ide uz bend"

- Na koncertima imaš jedan brusovski odnos...

- Oduvek sam se zgražavao odnosom pevača prema publici. Kako znam da kod mene ne dolaze zbog muzike, morao sam da se snalazim. Aktuelna događanja me vuku, pa ja taj kontakt sa publikom preko priče, na moje iznenađenje, ostvarujem i u malim i u velikim dvoranama.

- Na jednom koncertu sam poverovao da bi mogao sve da izvedeš, a da uopšte i ne pevaš. Niko to ne bi ni primetio.

- Pa... mi ovako računamo. Optimalni koncert traje sat i četrdeset pet minuta, znači 20 pesama. Dešavalo se da su mi rekli kako smo izveli samo devet pesama za dva i po sata. Tu sam ja svašta pričao, lupao. E, sada, da li bi mogao koncert bez pesme, ne znam, ali da bih mogao da pokušam neku monodramu... Možda publika to od mene očekuje.

Đorđe Balašević (intervju, 1. deo): Pesma traje dok se ne otpeva (1986)

Avgust 1986: Uprkos uobičajenom letnjem zatišju, YU muzička scena ne miruje - čak je i "drugoligaška" disko-kuća Jugodisk uspela da obezbedi svetski ekskluzivitet, objavljivanje novog albuma Edija Granta "Born Tough", koji Jugosloveni kupuju i slušaju dva meseca pre nego što će se pojaviti u Velikoj Britaniji.

Bajaga uveliko završava "Jahače magle", Kerber priprema "Seobe", nova beogradska grupa Van Gogh snima devet pesama za album prvenac, a studijski su aktivne i sve tri rasplinute frakcije grupe U škripcu: Košava, Bang Bang i Delča.

"Londonska veza" magazina Rock, Saša Stojanović i Branislav Rašić svojoj impresivnoj listi muzičkih zvezda koje govore za jugoslovenske čitaoce dodaju i imena Roda Stjuarta, teen senzacije A-HA, kontroverzne Sigue Sigue Sputnik, pop zvezde Limahla, Bananaramu, Bronski Beat, a Vladimir Stakić stiže i na londonski oproštajni koncert dua Wham! (75 hiljada karata razgrabljeno u roku od sedam sati - bez kliktanja miševima!)

U istom broju, glavni i odgovorni urednik Rocka Petar Popović obezbedio je još jednu ekskluzivu: intervju sa Đorđem Balaševićem, čija je nova longplejka "Bezdan" već najprodavanija u domaćim prodavnicama ploča...

"Što se tiče poređenja sa velikim književnicima, svako vreme ima svoje načine izražavanja i nisam siguran koliko takve usporedbe mogu stajati. Na mene je Mika Antić izvršio veliki uticaj. Žao mi je što nikad nije pokušao da peva. Govorio mi je: Mrzim te što te svoje pesme možeš da otpevaš"

Ivica Vidović na talasu popularnosti "Inspektora Vinka": Nisam birao da igram autsajdere (1984)

Decembar 1984: Film Dragana Kresoje "Kraj rata" određen je da bude naš predstavnik na takmičenju za Oskara.

Erna Perić, urednica TV Sarajevo koja se potpisuje na špici "Top liste nadrealista", izjavljuje, na užas dežurnih lingvističara, da je "ćega ba" - obogaćivanje jezika!

Ferdo Lužar, generalni direktor RTV Ljubljana, u reviji Stop najavljuje drastične mere štednje, jer je RTV pretplata poskupela upola manje od traženog iznosa.

Oštro pero Dejana Patakovića u Politici Ekspres: "Sve češće se čuje da su nesposobni i neaktivni morali da odu. Na koje funkcije?"

Njegov kolega iz Večernjih novosti Jovan Hadži-Kostić postaje prvi novinar dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda. Zaključuje: "Da je zemlja zaista u teškoj situaciji, shvatio sam tek sada - kad se nagrađuju satiričari!"

Krešo Golik, domaći redatelj: Muški rod se pomalo iscrpio, žene su sad pozitivniji dio čovječanstva

Januar 1985: Novogodišnji praznici polako prolaze - čime je to JRT naumio da zadrži pažnju TV gledalaca?

Prikazuje se šou program Tota Kutunja, najveće zvezde friškog, decembarskog Mesama, a njegova malkice starija koleginica Rafaela Kara pojavljuje se u subotnjoj emisiji "Od našeg dopisnika iz Rima".

Naravno, rimska emisija ne može da prođe ni bez naših lepotica: Bebe Lončar i Milene Vukotić. Dečji program?

Ide na siguricu: "Štrumfovi", "Vlak u snijegu", "Jelenko".

Ali, počasno mesto u JRT šemi i dalje ima domaća serija nedeljom uveče - o njoj svi pričaju i komentarišu: "Posle 'Gruntovčana' - još jedno Krešino hit ostvarenje!"

Đorđe Marjanović, životna priča (2/2): Na prvu turneju u SSSR otišao je kao autsajder... (1968)

Čime je to Đorđe Marjanović osvojio publiku? Odgovor nisam dobio od Đorđa. Za to su se pobrinuli njegovi 'Đokisti': predsjednik kluba Mirko Nikolić i potpredsjednik Gordana Kondić.

- Sećam se svih koncerata, gostovanja, festivala, snimanja koja je Đorđe imao za posljednjih 12 godina. Ništa mi nije promaklo. Đorđe je čovjek koji nas je primio, odgojio i dan-danas nas ne napušta, pričala mi je Gordana, studentica iz Beograda.

- Kako vas je to primio?

- U Beogradu ima oko 9000 članova kluba »Đokista«. Klubovi su osnovani u Zagrebu, Dubrovniku, Svetozarevu, Kotoru, Nišu, Ljubljani, Sarajevu, Mrkonjić-Gradu, Titogradu. Svagdje ima pristalica Đorđa Marjanovića. I što je najvažnije, ne postoje samo pristalice našeg Đorđa u Jugoslaviji.

Đorđe Marjanović, životna priča (1/2): "Vojniče, ti ne znaš i ne slutiš kakav si talenat!" (1968)

"Imao sam devet meseci kad sam u Kučevu ostao bez majke. 

Otac, moja sestra Ljiljana i ja ostali smo s očevim roditeljima da se borimo kroz život. 

Pet godina nakon majčine smrti otac se oženio s učiteljicom Jelenom. Taj brak je doneo još jedno dete: dobio sam brata Vojislava."

Ovo su bile prve riječi našeg veterana zabavne muzike Đorđa Marjanovića, koji će za čitaoce »Plavog vjesnika« ispričati svoj život.

Razgovaramo u Đorđevu stanu okruženi porodičnom atmosferom. Dok u kuhinji njegova druga žena, Ruskinja Eli sprema večeru za dvije kćerkice, Đorđe u radnoj sobi prelistava poštu.

Fenomen grupe ABBA: Iz Švedske s ljubavlju - muzika za sva vremena

April 1974: "Život moj", uzdiše grupa Tajm, "Zelena si rijeka bila" seća se Zdravko Čolić, dok "za dan-dva, možda tri" Bijelo dugme kupuje "Top"!

Mađarski rokeri "Locomotiv GT" traže muzičku vizu za Ameriku, gde na turneju kreću Kvinovci, još nedovoljno poznati i u Velikoj Britaniji.

Rodu Stjuartu dosadili Faces - biće solo igrač!

Ima već mesec dana kako se pevuši Bouvijeva "Rebel, Rebel", te svi s nestrpljenjem iščekuju novi album "Diamond Dogs".

Na šlageraškoj Pesmi Evrovizije - šok pobeda grupe koja je stigla sa praštećim gitarama... ali i neodoljivom melodijom.

Stigla i zauvek ostala.

Maj 2013: ABBA je dobila svoj muzej u Stokholmu, Agneta se vratila na muzičku scenu sa albumom "A", Beni i Bjorn pišu himnu za takmičenje koje im je nekada davno pomoglo da izađu iz anonimnosti  - "We Write The Story" odjekuje evrovizijskom Arenom u Malmeu, još jednom potvrđujući njihov izuzetan muzički talenat.

Kako je sve počelo?

Najsažetije moguće, priča o grupi ABBA - od 1966. do 1997, kada je ovaj tekst i objavljen...

Rivin trijumf na "Pesmi Evrovizije": Naša zemlja na vrhu Evrope! (1989)

Maj 1989: Udružili se Arsen Dedić i Zoran Predin (LP "Svjedoci"), Prljavo kazalište promoviše svoj live album "Sve je lako kad si mlad", a Boris Dvornik komentariše novu ploču Dvornika juniora: "Dino će me uskoro zasjeniti!" ...

U zemlju stiže popularna UK grupa UB 40, a iz Jugoslavije za Berlin, na festival "Prix Futura", putuje radio drama "Tajni grad" svestranog Darka Rundeka ...

Semir Tuce obećava pobedu Veleža nad Partizanom u utakmici za Kup Jugoslavije, u Portorožu se iščekuje finale međunarodnog teniskog turnira "Istarska rivijera", dok se u Titogradu održava Evropsko prvenstvo u karateu ...

A "Evropsko prvenstvo" u pesmi održavalo se u Lozani, 6. maja, gde nas je po prvi put predstavljala jedna mlada i neiskusna grupa ...

Od Novog Sada do Lozane, od Lozane do Zagreba i Zadra - ovo je priča o Rivinom trijumfu na Pesmi Evrovizije 1989, i sećanje na dane kada nas je velika radost za tren okupila i ujedinila...

Jugoslavija prvi put na Pesmi Evrovizije: Ljiljana Petrović, Mika Antić i Jože Privšek u Kanu (1961)

Mart 1961: Veliki požar u naselju Konik u Titogradu, 43 porodice ostalo bez krova nad glavom.

U Zagrebu se snima "Martin u oblacima", film koji će lansirati karijere Ljubice Jović i Borisa Dvornika.

Obožavaoci Đorđa Marjanovića protestuju jer njihov idol nije osvojio "Zlatni mikrofon".

Reklamiraju se proizvodi koji su preživeli do dana današnjeg: Podravka supe, paste za zube Azulin... i jedan "zabavno-muzički produkt" - takmičenje za Pesmu Evrovizije!

O tome se najzad ponešto moglo naći i u domaćoj štampi, jer je to bila prva godina u kojoj je i Jugoslavija uzela učešće.

Sledi članak iz tadašnje Ilustrovane Politike, a zatim i razgovor sa našom prvom predstavnicom Ljiljanom Petrović, uoči Eurosonga 1990. u Zagrebu...

Isidora Sekulić: Radost su mi umetnici koji svet stavljaju pod pitanje (1957)

April 1957: Sovjeti vrše nuklearne probe, Mađari sude učesnicima budimpeštanske revolucije.

Ništa lakše nije ni čileanskom pesniku Pablu Nerudi, koji biva uhapšen u Argentini, ali za utehu prima poklon pesmu od njegovog obožavaoca, zatvorskog čuvara.

Svet se njiše u ritmu muzike Elvisa Preslija i uživa u hit predstavi "My Fair Lady" - do filma sa Odri Hepbern proći još punih sedam godina.

Istovremeno, u Beogradu: na adresu novinara Politike Dragoslava Adamovića stiže dugo očekivano pismo njegove poznanice Isidore Sekulić, koja mu je još davno obećala  tekst na (njemu tako dragu) temu "presudnih uticaja". Njena ispovest objavljena je prvo u Ninu, zatim u Politici 1977, a na kraju i u knjizi "Razgovori sa savremenicima" 1982...

Slaviša Vajner Čiča, život i smrt junaka sa Romanije: "Nisu tаmo neki Turci i Hrvаti, već tvojа brаćа"


Kada se 1961. u Sarajevu pročulo da će biti snimljen film o narodnom heroju Slaviši Vajneru, novinar Džavid Husić uputio se ka Romaniji, ne bi li od tamošnjih ljudi prikupio što više priča i anegdota o legendarnom Čiči.

Naum je ostvaren, tekst o inženjeru-ratniku je napisan i objavljen, pa je Džavid krenuo da zabeleži i atmosferu na snimanju prvih kadrova "Čiče sa Romanije".

Ipak, dogodilo se nešto sasvim neočekivano - prvi kadrovi filma bili su ujedino i poslednji.

Naime, neko je odlučio da već prvog dana naprasno zaustavi produkciju, tako da su svi planovi i sve pripreme - pali u vodu...   

"Jedne vetrovite noći zаstаo sаm nа Sokolcu. Restorаn novog hotelа bio je pun Romаnijаcа. Zаpitаh imа li ko dа mi ispričа nešto o Čiči. Dvojicа stаrijih seljаkа ustаdoše nа noge i prekrstiše se: Pokoj mu duši. Mi gа nikаdа nećemo i ne možemo zаborаviti"

"Pozorište u kući"‚ autor serije Novak Novak: Ustaje u tri ujutro, piše, kuca... preteruje u radu!

Kako je izgledao život Novaka Novakovića pre i posle napisane 94 epizode "Pozorišta u kući"?

O tome svedoče dva intervjua: prvi iz 1967, a drugi iz 1981. godine.

Od Novaka zabavnog, žovijalnog, rasterećenog, do Novaka koji je preživeo tešku operaciju i porodični brodolom.

Prvi je razgovor obavljen dok su sa radija dopirali zvuci "Masačusetsa" Bi Džiza, "Poslednjeg valcera" Engelberta Hamperdinka, te "Pisma ćali" Vice Vukova i "Pružam ruke" Indeksa.

Drugi je nastao u vreme kada su Đole i Olivera čitaocima domaće štampe ponosno pokazivali svoju jednogodišnju ćerkicu Jovanu, a gledaoci JRT-a nestrpljivo iščekivali Čkaljino pojavljivanje u novogodišnjem programu - i to baš u TV komediji Novaka Novaka "Istorija bračnog loma u tri toma"...

Radmila Savićević, od majka Vuke do baka Riske: Živelа sаm tаko kаo dа imаm tri životа...

Decembar 1993: "Mislim dа čovek, kаd proživi tаkаv život kаkаv sаm jа imаlа, pа nosi prijаteljstvo od 40 i više godinа - postаje bogаt. Jа ništа posebno nisаm steklа od mаterijаlnih dobаrа kаo glumicа, verujte, živelа sаm tаko kаo dа imаm tri životа, а to mi je vrednije od svegа što bih kаo mаterijаlno dobro imаlа"

- Gledamo vas svake nedelje uveče u "Srećnim ljudima", igrate Ristanu - koliko je ona slična rolama "ponosnih žena iz naroda" kakve ste do sada često tumačili?

- Onаko kаko je nаpisаnа, Riskа nije ličilа nа likove koje sаm do sаdа igrаlа. Kаdа sаm dublje međutim, ušlа u tаj lik i sаgledаlа gа svojim očimа, tа ženа zа mene spremno brаni svаki svoj pokret. Onа nemа dlаke nа jeziku, sve postiže rаdom, ne krije dа je njeno dete neuspešno. Svom unuku kаže: „Uči sine, uči, jer imаš gde dа vidiš kаko ne trebа biti čovek". 

Ljiljana, Đorđe i Vladislav Lašić '80: Zvezda "Pozorišta u kući" - domaćica, a ne kućna pomoćnica

Sredinom jula 1980, sve sami zapaženi jubileji: 20 godina šibenskog "Festivala deteta" (gostujuće predstave iz svih krajeva Jugoslavije, od Skoplja do Kranja), 35 godina lista za mlade Kekec (okićenog Ordenom bratstva i jedinstva), 10 godina radio stanice Studio B (posebno priznanje najslušanijoj emisiji "Beogradsko dobro jutro" Duška Radovića).

Prva dama Amerike rastrčala se na sve strane: taman kad je u Veneciji završila čajanku sa suprugom francuskog predsednika An Emon Žiskar D'Esten, stigla je u društvu supruga Džimija Kartera u Beograd - a onda, predsedničkim "linkolnom", ni manje ni više nego u Leskovac kod Stepojevca, u galeriju čuvenog vajara Bogosava Živkovića.

"Pozorište u kući" / Maro Brailo igrao je Borka 1984, ali je ubrzo prestao da se bavi glumom... (1992)

Nada, 1992: Odigrao je desetak filmskih uloga koje su ga promovisale kao budućeg glumca. Kao student prve godine pozorišne Akademije igrao je u "Savamali" Žike Mitrovića, "Maturantima" Milana Jelića, u „Svečanoj obavezi" Bože Nikolića, i mnogim drugim.

Međutim, ostao je rob jednog jedinog lika po kome ga ljudi i danas prepoznaju: uloga Borka u televizijskoj seriji „Pozorište u kući" učinila ga je zvezdom preko noći. Dokazujući možda samo i to, da je televizija najmoćniji medij današnjice.

"Pozorište u kući" / Goran Trifunović kao Borko: Vrućina u studiju me veoma uzrujava (1973)

Zov, 1973: Stigli smo u jednu od najljepših ulica Novog Beograda, u Aveniju Pariške komune. U zgradi broj 5, na prvom katu, pritisnuli smo zvonce. Vrata nam je otvorio dječak čiji smo lik lako prepoznali. Da, to je najmlađi junak televizijske serije »Pozorište u kući« - Borko.

- Ne zovem se Borko. Ja sam Goran Trifunović, a samo glumim Borka, objasnio nam je dostojanstveno.

Goran nas je uveo u dnevnu sobu i ponudio da sjednemo. Izgledao nam je suviše ozbiljan. Pomislili smo: vjerojatno je naljutio nekog od starijih ukućana, pa tako ispašta grijeh. Prevarili smo se. Goran je bio sam u stanu, spremao se za odlazak u školu.

- Mogu li, Gorane, škola i gluma zajedno?

- U mom slučaju - mogu. Odlazim na snimanje samo jednom nedeljno, od 12 do, otprilike, 20 sati. Ako se dogodi da bih tog dana trebao biti u školi posle podne, onda me razredni pusti.

Ljubodrag Duci Simonović, najbolji jugoslovenski košarkaš: O svemu i svačemu, samo ne o košarci

Još negde sredinom osamdesetih, jedan anonimni poštovalac KK "Crvena zvezda" prisetio se Ducija sledećim rečima:

"Ljubodrag Simonović je krajnje ozbiljan, racionalan. Imponovao je mladima na tribinama. Imao je svoje osećanje pravde, filozofiju igre i života.

Nije trpeo oponente i zbog svega toga često je dolazio u sukob sa okolinom.

Veliki borac, temperamentan, uvek maksimalno fizički pripremljen, koncentrisan na igru, daje svoj maksimum.

Proglašen je 1970. za najboljeg košarkaša na svetu, za najboljeg igrača svetskog prvenstva. Igrao je između 1970. i 1973. sedam puta u reprezentaciji Evrope."

Upravo u tom periodu, 22-godišnji Duci je dao sledeći intervju...

Maj 1971: Bio je tačan kao sat. U 16:00 sedeo je na ugovorenom mestu i strpljivo čekao. Počeli smo razgovor kao što smo se i dogovorili: pričaćemo, zamislite, to njemu kažemo, Ljubodragu Simonoviću, najboljem jugoslovenskom košarkašu, o svemu i svačemu, samo nijednu jedinu reč o - košarci!

Dražen Petrović: "Šut, dribling, asistencije - sve to može biti bolje!" (1986)

Poslednji dani 1986: Sportska događanja su svedena na minimum, vaterpolisti igraju poslednje kolo prvog dela prvenstva; beogradski Partizan, sa zlatnim reprezentativcima Milanovićem, Andrićem, Vasovićem, domaćini su Šibenki-Solaris (Bukiću).

Samo što nije počeo i tradicionalni izbor za najbolje sportaše i ekipe godine, koji u zagrebačkom hotelu Esplanade-Intercontinental organizuju Sportske novosti.

Da li će se titulom okititi svetski prvaci vaterpolisti i rukometaši - ili ekipe evropskih prvaka Metaloplastike i Cibone?

U ženskoj konkurenciji: slovenačka skijašica Mateja Svet, prvakinja u streljaštvu Jasna Brajković, atletičarka Slobodanka Čolović.

U muškoj: polufinalista Vimbldona Slobodan Živojinović, pobednik Svetskog kupa Rok Petrovič, rvački prvak Jožef Tertei... i naravno, mladi košarkaški virtuoz Dražen Petrović, čiji intervju izlazi u novogodišnjem broju Studija...

Slobodan Boba Živojinović, teniser razornog servisa: Zašto i Jugoslavija ne bi bila teniska sila?

Na izmaku 1986, veoma uspešne godine u životu najpopularnijeg YU tenisera, Živojinović je dao ekskluzivni intervju za novogodišnje izdanje TV Novosti, u kojem je, čak i sa ove vremenske distance, izneo niz zanimljivih detalja iz svakodnevice teniskog asa.

Sledi takođe članak iz TV Novosti, koji je pisan uoči 1. oktobra 1987, kada je u Beogradu, na stadionu Crvene zvezde, održan egzibicioni meč između Bobe i njegovog velikog prijatelja Borisa Bekera.

... Svi plаnovi sаveznog kаpitenа Rаdmilа Armenulićа zа sledeću godinu vezаni su zа Slobodаnа Živojinovićа. Teniser rаzornog servisа, gotovo nepogrešivog volejа, sа kаrаkterističnim bekhend-slаjs udаrcem - izrаstаo je u prаvog аsа, od kogа strepe, аli i polаžu sportsko oružje i nаjbolji.

Željko Franulović, prvi reket domaćeg tenisa '69: Da li dobar igrač može da živi od belog sporta?

1969: Godina u kojoj su Bitlsi održali poslednji koncert, a Cepelini objavili prvi album.

Na malim ekranima se pojavili Monti Pajtonovci i "Ulica Sezam".

Kod nas: u Beogradu prvi put odigrana "Kosa", a u Sarajevu održana premijera "Bitke na Neretvi".

U Splitu: Rađanje novog sportskog idola nacije - Željko Franulović postaje jedan od najpopularnijih jugoslovenskih sportista, o čemu svedoče sledeća tri članka koja je tokom 1969. godine objavio Tempo.

Među njima je i intervju sa Željkovim roditeljima, kao i prilika da se postave neka pitanja od velikog značaja za Franulovićevu "žensku fan bazu"...


... Jednoga juna, u procvatu sindikalnih letovanja 1947. godine, pod famoznim brojem 13, rodio se u malom mestu na Korčuli - Željko Franulović. Vremena provedenog na Korčuli ne seća se, jer su mu se roditelji preselili zajedno sa njim na kopno, u Split, kada je imao samo mesec dana. Od tada, prošlo je dvadeset i dve godine. Više od polovine toga vremena Željko je darovao tenisu...

Božidarka Frajt i Bojana Gregorić: Jedan dan proveden u društvu glumice i njene ćerke (1981)

April 1981: Na uglu ulica Boškovićeve i Draškovićeve u Zagrebu, u staroj zgradi s visokim tavanicama, živi glumica Božidarka Frajt sa 20-godišnjim sinom Tomislavom i devetogodišnjom kćerkom Bojanom.

Obično se misli da »filmska diva« uvek mora biti besprekomo doterana, našminkana, skupo i raskošno odevena - baš onako kao što izgleda na filmu. 

Ali, kao što ima različitih filmova, tako ima i različitih uloga. Božidarka već više od dve decenije obično igra one tople, jednostavne i uloge običnih ljudi.

Ista takva, baš kao što su i role koje tumači, dočekala nas je u svom stanu tog prohladnog, sunčanog aprilskog jutra. 

Stan u čijem delu živi već 31 godinu pre nekoliko meseci sasvim joj je pripao, i sada je u prvoj fazi renoviranja, odnosno, adaptiranja: u ogromnoj sobi samo su fotelje i sto od trske, a okolo prazan prostor.

Branka Petrić: Kako je bilo na premijeri "Avanturista", prvog holivudskog filma Bekima Fehmiua...


Mart 1970: Sudeći po reklamama u revijalnoj štampi, Jugosloveni su se tek navikavali da na sitne rane i ogrebotine stavljaju "čarobni" hanzaplast, a oduševljavala ih je i novotarija zvana "auto radio prijemnik".

U Velikoj Britaniji, Silvija Alen se pripremala da donese na svet prvo "dete iz epruvete".

U Italiji, Adrijano Ćelentano je postao pobednik jubilarnog 20-tog festivala u Sanremu.

U Holivudu, glavna tema je bila premijera visokobudžetnog filma "Avanturisti", u kojem je glavnu ulogu igrao naš Bekim Fehmiu, a prvo prikazivanje odigralo se "nebu pod oblake", u najvećem avionu na svetu (Boing 747), koji je tek trebalo da bude uključen u redovni saobraćaj.

O svemu tome, za jugoslovensku javnost, ekskluzivni izveštač bila je Bekimova supruga Branka Petrić...

"Zаbаvljаlа sam se zа svoj rаčun i bаcаlа pokoji pogled nа Bekimа. Nesumnjivo, zа ovo vreme otkako je 'lаnsirаn', stekаo je apsolutno pouzdаnje i sаmokontrolu. Imponuje mi što imа toliko živаca i snаge dа neprekidno govori i govori"

Miodrag Zdravković, spiker Televizije Beograd - Čovek koji je saopštio naciji: Umro je drug Tito...

4. maj 1980: "Umro je drug Tito... To su večerаs sаopštili Centrаlni komitet Sаvezа komunistа Jugoslаvije i Predsedništvo Socijаlističke Federаtivne Republike Jugoslаvije rаdničkoj klаsi, rаdnim ljudimа i grаđаnimа, nаrodimа i nаrodnostimа Socijаlističke Federаtivne Republike Jugoslаvije... Uskoro ćemo emitovаti izveštаj sа sednice Predsedništvа Centrаlnog komitetа Sаvezа komunistа Jugoslаvije i Predsedništvа Socijаlističke Federаtivne Republike Jugoslаvije"

Sаmo tri rečenice sаdržаlа je nаjtužnijа vest koju je Miodrаg Zdrаvković pročitаo 4. mаjа 1980. godine oko devetnаest čаsovа. Glаs mu je zvučаo koliko dostojаnstveno, toliko i potresno. Punih sto i dvаdeset i dvа dаnа sа strepnjom smo odlаgаli i sаmu pomisаo dа bi tаkvа vest moglа biti pročitаnа. Nije hteo dа je prihvаti ni Miodrаg Zdrаvković, iаko mu je nekаko nа prećutаn nаčin sаopšteno dа će to biti njegovа dužnost.

Kvartet 4M: Evrovizijski "Pozdrav svijetu" - od Zagreba do Madrida (1969)

Bili su jedna od najpopularnijih jugoslovenskih šou grupa (ona druga se zvala - 7 mladih).

Krajem šezdesetih, na vrhuncu popularnosti, odabrani su da predstavljaju našu zemlju na Pesmi Evrovizije, takmičenju "lakoglazbenih nota" o kojem se u domaćim medijima piše na ISTI način, evo već skoro pola veka.

Dokaz su i ova tri članka koja prate 4M na putu od Zagreba do Madrida:

prvi opisuje "Jugoviziju 1969", drugi je intervju sa vođom sastava Ivicom Krajačem,

a treći sumira rezultate i utiske sa lica mesta, ističući: da Pesma Evrovizije nema onaj značaj koji je imala nekada, da će se brzo raspasti kao kula od karata, da će je uništiti "komšijsko" glasanje... i tako, u gunđanju i zanovetanju, verovatno i narednih četrdesetak godina...

... Sada je najlakše biti pametan i drugome soliti pamet. Sada je lakše reći da je u stvari pobedio žiri, bolje reći koncepcija da su „slobodni”, ,,neutralni” članovi žirija - ljudi iz grada organizatora.

Dragan Stojnić, pevačka legenda: Bljesnuo kao kometa, a danas vodi miran porodični život... (1981)

Jun 1981: Papa Jovan Pavle II uspešno se oporavlja od atentata i priprema za proslavu godišnjice inauguracije. Henri Fonda i Džejn Fonda uživaju u "porodičnom poslu" na setu filma "Letnjikovac".

U našoj zemlji snima se američka ratna serija "Vetrovi rata", traje Sterijino pozorje, igraju Zvezda - Partizan, a u Puli se održava sportski TV spektakl "Igre bez granica".

Urednik Filmskog programa TV Beograd Radoslav Zelenović obećava zabavu tokom letnjih noći: ciklus erotskog filma - prvi put na YU ekranima, prvi put bez rezanja "škakljivih" scena.

Istovremeno, novinarka Nade se uputila u zgradu PGP-a, gde je zaposlen pevač koji se gotovo potpuno povukao sa scene i nedostaje ljubiteljima zabavne muzike...

"Zablistao je poput komete i za samo dve godine osvojio najveća priznanja u domaćoj zabavnoj muzici. Danas vodi miran porodični život, diplomirani je turistički radnik, ima radno vreme od 7 do 15 časova, retko zapeva, ali se rado seća lepih dana kad je bio slavan"

Nina Kirsanova: Plesala sa Pavlovom, igrala u filmu "Nešto između" (1984)

Avgust 1984: Ostalo je još svega nekoliko dana olimpijskih takmičenja, koje jugoslovenski gledaoci prate u direktnim noćnim TV prenosima.

Još se čekaju završni nastupi naših vaterpolista, košarkaša, boksera, te gimnastičarki Milene Reljin (17) i Danijele Simić (15) ... Ko ne prati sport, uživa u hit seriji "Kenedijevi", a ko se interesuje za operu - prati prenos spektakularne Verdijeve "Aide" na splitskom Peristilu ...

Za ljubitelje baleta, Studio donosi intervju sa čuvenom jugoslovenskom i svetskom balerinom Ninom Kirsanovom, koja se proslavila još dalekih dvadesetih, kada je nastupala u trupi neprevaziđene Ane Pavlove.

Ipak, tih je dana dospela u žižu interesovanja javnosti ne kao balerina, već kao glumica u filmu i TV seriji "Nešto između" Srđana Karanovića...

"Nijedna predstava nije se mogla završiti bez 'umirućeg labuda' Ane Pavlove, jer gledaoci su bili spremni satima da čekaju ne bi li videli to njeno čudo od baletske umetnosti. A i ja sam, bogami, sve više postajala zvezda"